Tokom poslednjih godina sa znatiželjom sam čitao na internetu komentare o ispravnosti pristupa (validnost pristupa) treninga Sisteme od strane posmatrača koji su samo videli eksperte ove veštine na YouTube-u.

Obično, poređenje se pravi sa najvizuelnijom od borilačkih veština, mešovitim borilačkim veštinama (MMA). Iste vrste pitanja su postavljana iznova i iznova, „Zašto treniraju polako? Zašto ovo izgleda tako lako? Zašto je čovek pao i deluje kao da ne može da ustane?“

Sa jednakim interesovanjem čitam različite načine na koje, ljudi koji se bave Sistemom, brane ovu borilačku veštinu. Nije da pitanja nisu na mestu, definitivno jesu, ali retko čujem ova ista pitanja od bilo koga na seminarima, časovima, ili na treninzima sparinga, bez obzira kakva je njihova pozadina ili kojom brzinom rade.

Razumevanja radi, krenuo sam da se bavim borilačkim veštinama u mladosti i vežbao sam u više ful-kontakt okruženja. Od boksa preko rvačkih (grepling) sistema, do veština sa oružjem i uličnih “street-fight” sistema. Uživao sam u sparingu, borbi i treningu poslednjih trideset godina sa bilo kim sa kime bi mi se put ukrstio, od početnika do ful-kontakt boraca svetske klase. Bio sam izbacivač deset godina i trenutno sam konsultant po ugovoru, to jest delim svoje poglede (iskustva) o modernim stilovima bliske borbe (CQB - close quarter combatives) sa profesionalcima iz elitnih bezbednosnih službi širom sveta, sa MMA borcima, vežbačima Sisteme, tradicionalnim majstorima borilačkih veština i civilima.

Pa, kad sam trenirao sve te ful-kontakt stilove sa relativnim uspehom, zašto sam izabrao Sistemu?

Lako mi je da odgovorim na to pitanje. To je zato što sam je probao. Ja sam samo jedan od mnogih koji je probao šta god je imao od svojih trikova da testira Vladimira Vasilijeva, ili ne daj Bože, Mikhaila Ryabka, kada sam ih prvi put upoznao. I tek čekam da vidim nekog ko nije izašao sa istim iskustvom kao i ja, tako reći, zbunjen, u bolovima ali sa dubokim uvidom u činjenicu da se ovde nešto važno promenilo.

Blago rečeno, Sistema je mnogo više nego što je to vidljivo na prvi pogled. A ako biste stvarno mogli da vidite šta se tu zapravo događa samo gledajući snimak na YouTube-u, onda to nije kvalitetna Sistema.

Mešovite borilačke veštine su dramatične, brze i veoma vizuelne. Najbolja metoda za dvojicu boraca da navale kao gladijatori starog Rima. Možete da vidite šta se dešava i rezultati su evidentni. U MMA danas su neki od najboljih i najsvestranijih atleta.Ja volim da ga gledam, volim da je treniram i uvek užiivam u radu sa nekim iz tog sveta. I po mom mišljenju, svako ko trenira MMA i bar je malo dobar, muškarac ili žena, treba ga uzeti veoma ozbiljno.

I čujem vas da pitate: "Pa ako je Systema tako dobra, zašto nije na UFC-u?" I mislim da je to odlično pitanje.

Ali ja bih mogao i da pitam: "Pa, ako je UFC tako dobar zašto ne ubace nož u ring?"

Ma koliko to nerealno bilo, možda shvatate šta želim da kažem? Dinamika borbe bi se promenila momentalno ako bi nož stvarno ubacili u ring. Videli biste dvojicu visoko treniranih boraca kako moraju odmah da prisvoje potpuno nova pravila ili da umru skoro trenutno.

Mislim da bi se svako složio da je „peckanje“ (jabbing) od strane uvežbanog borca, a koje je verovatno najbenignije od svih MMA udaraca, užasno, ali i dalje je u poređenju mnogo prijatnije od jednog uboda nožem.

Kada sam prvi put trenirao sa Vladimirom, zaustavio me je u sred sparinga i rekao na svoj poseban način, „Martine, znam ljude koje bi raskomadao u ringu“. Naravno, glupo sijajući od ponosa pomislio sam da mi je dao kompliment dok nije u okretanju ka drugom studentu usput dodao ravnodušno... „Ali bi te ubili.“ (van ringa prim.prev.)

Nedavno sam bio pozvan da predstavim koncept Sisteme jednoj specijalnoj jedinici u Evropi. Dok sam bio tamo, pokazan mi je video raznih instruktora koji su bili pozvani da treniraju njihove pripadnike i da im pokažu šta imaju da ponude. Među njima je bio vrhunski MMA trener iz Prajda (Pride, MMA turnir). Pitao sam šta misle o njegovom treningu. „Sjajno“ pukovnik je rekao „ali za nas skoro potpuno beskorisno.“U tom grmu leži zec. Skoro svaka vidljiva strategija, filozofija i pokret koji je dobar u MMA sportskom okruženju je koristan na ulici i čak i na bojištu. Ali samo koristan. Dok je sve u Sistemi sa namerom dizajnirano za oba okruženja, nije vizuelna, i pokazala se kao efektivna na oba polja kao što se MMA pokazao u ringu. Struktura Sisteme je namerno dizajnirana da izgleda kao da nema nikakvu strukturu i brzinu akcije mada ono što oku izgleda sporo je zapravo veoma razvijeni tajming, koji zavarava zbog toga što Sistema praktikant ostaje miran.

Ovo nije nikako potcenjivanje trenera iz Prajda, on je očigledno bio odličan. Ali jedno je sigurno, ono što je dobro u jednoj areni nije uvek dobro u drugoj. Sistema nije dizajnirana primarno za sportsko okruženje ili za mentalitet sporta više nego što je MMA primarno dizajniran za okruženje bojišta ili mentalitet borbe.

Neko bi mogao da trenira Džiu-džicu dvadeset godina, na primer, i da bude sjajan grepler. Ali ako biste ubacili samo jednog više protivnika u borbu ne biste više radili Džiu-džicu. Jednostavno nije dizajnirana za borbu sa dva protivnika efikasno u isto vreme, čak ni na zemlji. Primarno je strukturirana za borbu sa samo jednim protivnikom u jedno vreme.

Ne kažem da Džiu-džicu borac ne bi pobedio, samo kažem da kada bi morao svakodnevno da se bori sa dvojicom ili više naoružanih protivnika, njegov trening bi počeo uskoro da liči, bar sa strane gledano, na Sistemu. Onda bi, naoružan tim znanjem, dramatično promenio i način na koji se bori sa jednim protivnikom. Posle deset godina bi izgledao potpuno strano nekome ko se bavi Džiu-džicuom kada bi posmatrao sa strane kako Sistema izgleda sada posle vekova usavršavanja.

Sistema, kao borilačka veština, u svojoj formi postoji sada kao primarno osmišljena za upotrebu u svakodnevnom životu, upotrebljiva je i u nepredvidivim situacijama (kao što je više protivnika, različita oružja, neravan teren, slabo osvetljenje, mali prostor, itd.) za profesionalce u vojsci, policiji i obezbeđenju, za nekoga ko mora da se bori dok je povređen ili mora da zaštiti dete ili ženu, za nekoga ko je stariji ili u lošoj fizičkoj kondiciji. Trening i borba u Sistemi su dizajnirani da se izbegnu povrede, ili čak da se zaleče stare. A to zahteva mnogo trikova.

Premda, kako je jednom Vladimir sa mudrom smirenošću zaključio : „Sistema je samo slučajno borilačka veština“. I da biste razumeli to, ne možete samo da je posmatrate sa strane...

Autor Martin Wheeler (http://www.wheelersystema.com/), Senior Systema instruktor
Prevod Katarina Todorović, Sistema klub Hrast